Poslednjih godina Partizan ponovo ima evropsku adresu.

Važnije od pobeda u Madridu, Rimu i Moskvi je osnivanje Partizanove akademije košarke. Na čelu te akademije je Duško Vujošević. U toj akademiji – igrač mora da bude veran najviše svom daru, najtalentovaniji moraju najviše da rade. Jer sud igre je strašniji nego Strašni sud. Igra je Bibilija. U toj školi rimuje se trud i čudo, pamti i plamti, zanos i ponos, viteštvo i mašta, čast i strast. Zna Duško Vujošević, znaju i igrači da i večnost prolazi i da je uživanje u radu veliki izvor energije.

Utakmice Partizana u Evroligi bile su svetkovine. Praznici. Praznik igre u Beogradu. Na tim utakmicama bilo je više snage i duha, ritma i energije, sna i podviga, slike i zvuka više nego na FESTU, BITEFU I BEMUSU zajedno...